Вспомнишь так сердце болит

 Ðàñêèíóëîñü ìîðå øèðîêî,
È âîëíû áóøóþò âäàëè…
Òîâàðèù, ìû åäåì äàë¸êî,
Ïîäàëüøå îò íàøåé çåìëè.

Íå ñëûøíî íà ïàëóáå ïåñåí,
È Êðàñíîå ìîðå øóìèò,
À áåðåã ñóðîâûé è òåñíûé,-
Êàê âñïîìíèøü, òàê ñåðäöå áîëèò.

Òàì ðóññêèå ñïÿò àäìèðàëû
È äðåìëþò ìàòðîñû âîêðóã.
Íà íèõ âûðàñòàþò êîðàëëû,
Íà ïàëüöàõ ðàñêèíóòûõ ðóê.

Êîãäà çàñûïàåò ïðèðîäà,
È ÿðêàÿ ñâåòèò ëóíà,
Ãåðîè ïîãèáøåãî ôëîòà
Âñòàþò, ïðîáóæäàÿñü îò ñíà.

Îíè íà÷èíàþò áåñåäó,
Ñî äíà ðàçãîâîðû ñëûøíû.
Î æèçíè ìàòðîññêîé — íåëåãêîé
Âñþ íî÷ü ãîâîðÿò ìîðÿêè.

Íà áàêå óæ âîñåìü ïðîáèëî —
Òîâàðèùà íàäî ñìåíèòü.
Ïî òðàïó åäâà îí ñïóñòèëñÿ,
Ìåõàíèê êðè÷èò: «Øåâåëèñü!»

«Òîâàðèù, ÿ âàõòû íå â ñèëàõ ñòîÿòü,-
Ñêàçàë êî÷åãàð êî÷åãàðó,-
Îãíè â ìîèõ òîïêàõ ñîâñåì íå ãîðÿò;
 êîòëàõ íå ñäåðæàòü ìíå óæ ïàðó.

Íåò âåòðà ñåãîäíÿ, íåò ìî÷è ñòîÿòü,
Ñîãðåëàñü âîäà, äóøíî, æàðêî.
Òåðìîìåòð ïîäíÿëñÿ àæ íà ñîðîê ïÿòü,
Áåç âîçäóõà âñÿ êî÷åãàðêà.

Ïîéäè, çàÿâè âñåì, ÷òî ÿ çàáîëåë
È âàõòó, íå êîí÷èâ, áðîñàþ.
Âåñü ïîòîì èñòåê, îò æàðû èçíåìîã,
Ðàáîòàòü íåò ñèë, óìèðàþ!»

Òîâàðèù óøåë, îí ëîïàòó ñõâàòèë,
Ñîáðàâøè ïîñëåäíèå ñèëû,
Äâåðü òîïêè ïðèâû÷íûì òîë÷êîì îòâîðèë,
È ïëàìÿ åãî îçàðèëî.

Ëèöî åãî, ïëå÷è, îòêðûòàÿ ãðóäü,
Ïîò ñ íèõ ñòðóèâøèéñÿ ãðàäîì,
Íî åñëè á êòî ìîã â íèõ òóäà çàãëÿíóòü,
Íàçâàë êî÷åãàðêó áû àäîì.

Êîòëû ïàðîâûå çëîâåùå øóìÿò,
Îò ñèëû ïàðîâ ñîäðîãàÿñü,
Êàê òûñÿ÷è çìåé ïàðû æå øèïÿò,
Èç òðóá êîå-ãäå ïðîáèâàÿñü.

À îí, èçâèâàÿñü ïðåä æàðêèì îãíåì,
Ëîïàòîé áðîñàë ëîâêî óãîëü;
Âíèçó áûëî ìðà÷íî: ëó÷ ñîëíöà è äíåì
Íå ìîæåò ïðîíèêíóòü â òîò óãîë.

Îêîí÷èâ êèäàòü, îí íàïèëñÿ âîäû,-
Âîäû îïðåñíåííîé, íå÷èñòîé,-
Ñ ëèöà åãî ïàäàë ïîò, ñàæè ñëåäû.
Óñëûøàë îí ðå÷ü ìàøèíèñòà:

«Òû, âàõòû íå êîí÷èâ, íå ñìååøü áðîñàòü,
Ìåõàíèê òîáîé íåäîâîëåí;
Òû ê äîêòîðó äîëæåí ïîéòè è ñêàçàòü,-
Ëåêàðñòâî îí äàñò, åñëè áîëåí!»

Çà ïîðû îí ñëàáî õâàòàÿ ðóêîé,
Ââåðõ îí ïî òðàïó çàáðàëñÿ:
«Ïîéäó çà ëåêàðñòâîì â ïðèåìíûé ïîêîé,
Ñíåìîã îò æàðû, çàäûõàþñü».

Íà ïàëóáó âûøåë, ñîçíàíüÿ óæ íåò.
 ãëàçàõ ó íåãî âñ¸ ïîìóòèëîñü…
Óâèäåë íà ìèã îñëåïèòåëüíûé ñâåò…
Óïàë… Ñåðäöå áîëüøå íå áèëîñü.

Ê íåìó ïîäáåæàëè ñ õîëîäíîé âîäîé,
Ñòàðàÿñü ïðèâåñòü åãî â ÷óâñòâî,
Íî äîêòîð ñêàçàë, ïîêà÷àâ ãîëîâîé:
«Áåññèëüíî çäåñü íàøå èñêóññòâ

Âíåçàïíî ìåõàíèê âñêðè÷àë — Ïîäëåöû!
Çàäàì ÿ åìó ïðèòâîðÿòüñÿ! —
È, òêíóâøè íîãîþ â áîê ìåðòâåöà,
Âåëåë åìó òîò÷àñ óáðàòüñÿ.

— Íå ñìåéòåñü âû! —ñ óæàñîì äîêòîð âñêðè÷àë,—
Îí ìåðòâûé, ñîâñåì çàñòûâàåò!
Ìåõàíèê ñìóùåííûé òîãäà îòâå÷àë:
— À ÷¸ðò æå èõ äóøó óçíàåò!

ß äóìàë, ÷òî îí ìíå áåññîâåñòíî âðåò,
Îí íå áûë ïîõîæ íà áîëüíîãî…
Êîãäà áû ÿ çíàë, ÷òî îí â ðåéñå óìðåò,
Òî íàíÿë â ïîðòó áû äðóãîãî.

Âñþ íî÷ü â ëàçàðåòå ïîêîéíèê ëåæàë
 ìàòðîññêóþ ðîáó îäåòûé.
 ðóêàõ îí äåøåâóþ ñâå÷êó äåðæàë,
Âîñê òàÿë, æàðîþ ñîãðåòûé…

Ïðîñòèòüñÿ ñ òîâàðèùåì óòðîì ïðèøëè
Ìàòðîñû, äðóçüÿ êî÷åãàðà,
Ïîñëåäíèé ïîäàðîê åìó ïîäíåñëè —
Êîëîñíèê ãîðåëûé è ðæàâûé.

Ê íîãàì ïðèâÿçàëè åìó êîëîñíèê,
Ïðîñòûíêîþ òðóï îáåðíóëè,
Ïðèøåë êîðàáåëüíûé ñâÿùåííèê-ñòàðèê,
È ñëåçû ó ìíîãèõ ñâåðêíóëè.

Áûë òèõ, íåïîäâèæåí â òîò ìèã îêåàí
Êàê çåðêàëî âîäû áëåñòåëè…
ßâèëîñü íà÷àëüñòâî, ïðèøåë êàïèòàí,
È âå÷íóþ ïàìÿòü ïðîïåëè.

Äîñêó ïðèïîäíÿëè äðîæàùåé ðóêîé,
 ñàâàíå òåëî ñêîëüçíóëî,
 ïó÷èíå áåçâåñòíîé, ãëóáîêîé, áîëüøîé
Áëåñòíóâ, è íàâåê óòîíóëî.

È â øóìå ìîðñêîãî ïðèáîÿ çâó÷èò
Ãîòîâüòåñü ê âåëèêîìó áîþ
Çà íàñ — ìîðÿêîâ îòîìñòèòå ñâîèõ
Âðàãàì ïóñòü íå áóäåò ïîêîÿ.

Íàïðàñíî ñòàðóøêà æäåò ñûíà äîìîé,
Åé ñêàæóò — îíà çàðûäàåò.
À âîëíû áåãóò îò âèíòà çà êîðìîé,
È ñëåä èõ âäàëè ïðîïàäàåò
À âîëíû áåãóò îò âèíòà çà êîðìîé,
È ñëåä èõ âäàëè ïðîïàäàåò…

Èñòîðèÿ
Âåðñèÿ 1

Ñîçäàíà íå ïîçäíåå ãðàíè XIX—XX âåêîâ íà îñíîâå ïîïóëÿðíîãî â ãîäû Êðûìñêîé âîéíû 1853-56 ãã. ðîìàíñà «Ïîñëå áèòâû» («Íå ñëûøíî íà ïàëóáå ïåñå텻, ñë. Í. Ùåðáèíû, 1843, ìóç. À. Ãóðèë¸âà, 1852, òàì æå ñì. ïåðâîíà÷àëüíóþ ìåëîäèþ). Ðîìàíñ áûë î÷åíü ïîïóëÿðåí íà ôëîòå. Îñíîâíîé ñþæåò ïåñíè «Ðàñêèíóëîñü ìîðå øèðîêî» — íîâûé, íå ñâÿçàííûé ñ ïåðâîíà÷àëüíûì ðîìàíñîì. Àâòîð îáðàáîòêè òåêñòà — ïîýò-ëþáèòåëü Ã. Ä. Çóáàðåâ. Íàðîäíûå âàðèàíòû êîðî÷å àâòîðñêîãî: ðåàëüíî áûòóþò 12-15 êóïëåòîâ èç ïåðâîíà÷àëüíûõ 21.

Èçûñêàííî-ãðóñòíàÿ ïåðâîíà÷àëüíàÿ ìåëîäèÿ Ãóðèë¸âà â ïåñíå ñòàëà çíà÷èòåëüíî ïðîùå. Âèäèìî, ðîìàíñ, ïîïàâ âî ôëîòñêóþ ñðåäó âî âðåìÿ Êðûìñêîé âîéíû, ïðîäîëæàë èçìåíÿòüñÿ, è ê íà÷àëó 1900-õ èòîãîì ýòèõ èçìåíåíèé ñòàëà ïåñíÿ «Ðàñêèíóëîñü ìîðå øèðîêî».
Âåðñèÿ 2

Íàïèñàíà ïî ðåàëüíîìó ñëó÷àþ, ïîýòîì-ëþáèòåëåì Ô¸äîðîì Ïðåäòå÷à â 1906 ãîäó íà ïàðîõîäå «Òèãð». Íà í¸ì ïëûëè ìàòðîñû ñáåæàâøèå ñ Áðîíåíîñöà «Ïîò¸ìêèí».

Ïîñëå ñìåðòè êî÷åãàðà Âàñèëèÿ Ãîí÷àðåíêî, äðóçüÿ Âàñèëèÿ ïîïðîñèëè Ô¸äîðà íàïèñàòü ïðîùàëüíî-ïîìèíàëüíîå ñòèõîòâîðåíèå. Ïåðâûìè îí íàïèñàë ñòðîêè:

    Âñþ íî÷ü â ëàçàðåòå ïîêîéíèê ëåæàë  êîñòþìå ìàòðîñà îäåòûé  ðóêàõ âîñêîâóþ ñâå÷ó îí äåðæàë Âîñê òàÿë æàðîþ íàãðåòûé Ïðîñòèòüñÿ ñ òîâàðèùåì óòðîì ïðèøëè Ìàòðîñû, äðóçüÿ êî÷åãàðà. Ïîñëåäíèé ïîäàðîê åìó ïîäíåñëè — Êîëîñíèê îáãîðåëûé è ðæàâûé. Ê íîãàì ïðèâÿçàëè åìó êîëîñíèê, È â áåëûé ñàâàí îáåðíóëè; Íà ïàëóáó âûøåë ñâÿùåííèê-ñòàðèê, È ñë¸çû ó ìíîãèõ áëåñíóëè. Áûë ÷èñò, íåïîäâèæåí â òîò ìèã îêåàí, Êàê çåðêàëî âîäû áëåñòåëè, ßâèëîñü íà÷àëüñòâî, ïðèø¸ë êàïèòàí, È «âå÷íóþ ïàìÿòü» ïðîïåëè.

Äàëåå, ïîñëå ïðèáûòèÿ äîìîé, Ïðåäòå÷à îáðàáîòàë ñâîé òåêñò è äîáàâèë îñòàëüíûå êóïëåòû. ×åðåç íåñêîëüêî ëåò î åãî ïåñíå óçíàë Þðèé Ìîðôåññè êîòîðûé â 1912 ãîäó ñäåëàë ãðàììçàïèñü ïåñíè.

Читайте также:  Болит сердце и отдышка к чему это

Источник

Судьба этой старинной русской песни «Раскинулось море широко…» (до революции «Кочегар») давно стала поводом для легенд.

Наиболее распространенная из них приписывает авторство слов Ф.С. Предтече — матросу коммерческого парохода «Одесса», сочинившего ее во время рейса весной 1906 года Херсон-Дели под впечатлением трагической гибели своего земляка, молодого кочегара В. Гончаренко.

Другая версия — фольклористы В.Ю. Купрянская и С.Н. Минц в своей книге «Материалы по истории песни ВОВ» (М., 1953) ссылаются на фрагменты письма Х.Д. Зубаревой-Орлинченко из Балаклавы от 30 июля 1948 года в адрес Всесоюзного радио, что слова и музыку песни «Кочегар» сочинил ее брат, участник русско-японской войны Г. Зубарев еще в 1900 году.
На самом деле автором литературного первоисточника является известный в 60-е годы XIX века поэт Н.Ф. Щербина (1821-1869), о чем сообщил музыковед Е.В. Гиппиус, отыскавший рукопись и публикацию стихотворения Щербины «Моряк» в украинском литературном альманахе «Молодик» (СПб., 1844).

Начиналось оно так:

Не слышно на палубах песен:
Эгейские волны шумят.
Нам берег и душен и тесен;
Суровые стражи не спят.
Раскинулось небо широко,
Теряются волны в дали,
Отсуда уйдем мы далеко,
Подальше от грешной земли.

В этом стихотворении, посвященном борьбе греков против турецкого порабощения, были еще две строфы. На эти стихи композитор А. Гурилев написал романс «Поле битвы», популярный в годы Крымской войны, но его героем был уже русский моряк и события перенеслись с Эгейского на Черное море. Романс этот и является предком «Кочегара», от которого последний унаследовал измененную мелодию, слова начальных четверостиший, слегка переработанные.

С открытием в 1869 году Суэцкого канала, Красное море стало главным путем из Европы в Азию. Именно им следовала и Петербурга на Дальний Восток эскадра адмирала З.П. Рожественского, поход которой закончился в Цусимском проливе трагедией. Тогда-то возможно и появились строки:

Не слышно на палубе песен,
И Красное море шумит…

Во всяком случае именно в период русско-японской войны песня «Расскинулось море широко» получила всенародное распространение наряду с интонационно родственной песней «Варяг».
Как видоизменялась мелодия «Кочегара» установить трудно, т.к. до наших дней дошел один-единственный опубликованный мелодический ее вариант (1907), исполнявшийся популярной певицей Н.В. Плевицкой.

Тогда же выходили пластинки с записью этой песни в исполнении Д. Ершова, А. Кирсанова, где значилось, что музыка «Кочегара» принадлежит Ф.К. Садовскому, но подтверждения этому нет, скорее всего Садовский был аранжировщиком и интерпретатором песни, но не автором.
После революции, гражданской войны и первых пятилеток песня оказалась забытой. Честь ее возрождения принадлежит Леониду Утесову. Вот, что рассказывал он сам:

«Я узнал эту песню когда мне было 10 лет. Услышал от человека, который жил в одном доме со мной. Это был рабочий-железнодорожник. Он часто пел эту песню. Была она длинная, с бессчетным количеством куплетов. Но это не помешало мне запомнить ее. Я собирал в кружок своих сверстников, брал в руки гитару и начинал петь эдак залихватски почему-то:

«Эх-да, раскинулось море широка-а-а…».
Почему «эх-да» — не знаю.

Много лет спустя, а именно в 1936 году, задумал я со своим оркестром поставить спектакль «Два корабля». В первом акте показывался старый флот и трудная доля матроса, а во втором — советский — с его морской дружбой, осмысленной десциплиной, товарищеским отношением между командирами и подчиненными. Второй акт строился на основе советских произведений. А вот для первого нужно было что-то контрастное — песня с трагическим сюжетом. Мы долго искали ее, пока я не вспомнил песню своего детства.

Я спел ее почти всю тогда. Мне предложили записать «Раскинулось море широко» на пластинку. Долгоиграющих тогда не было. Пришлось сокращать текст и петь песню немножко быстрей, чем я пел обычно во время спектакля. Там она и звучала лиричней, и трагедийности в ней было больше. А при записи на пластинку эти элементы ее красоты, ее впечетляемости исчезли».

Записанная на пластинку, прозвучавшая с киноэкрана и по радио песня как бы заново родилась и настолько завоевала сердца, что в предвоенные и особенно в военные годы к нехитрому ее напеву стали приспосабливать новые слова, соответствующие, как говорится, моменту.
Такого рода песенных вариантов и переделок, ориентированных на стихотворный размер и мотив «Раскинулось море…» было много. В их числе: «Товарищ боец, становись, запевай», «Я встретил его под Одессой родной», «Раскинулись рельсы широко» и т.д.
Утесову довелось услышать в блокадном Ленинграде от балтийских матросов песню:

Раскинулось Ладога-море,
И волны бушуют в дали.
Пришли к нам фашисты на горе,
Но взять Ленинград не смогли.

Леонид Осипович рассказывает еще и вот о чем:

«Песней это пытались «пользоваться» и гитлеровцы. Но как? (Я сам был свидетелем.)
Они выставляли на передовой огромные репродукторы и заводили пластинку с песней в моём исполнении, из которой брали только последний куплет, да и то не целиком, а только слова: «Напрасно старушка ждет сына домой», повторяя их бессчетное количество раз подряд. и кричали: «Рус! Слушай: «Напрасно старушка ждет сына домой…»
И вы знаете, это производило обратный эффект: зверели наши солдаты!…»

Дань увлечения песне отдали и два поэта — В. Гусев и В. Лебедев-Кумач. Так одна из песен к пьесе в стихах В. Гусева «Москвичка», опубликованной в 1942 году издательством «Искусство», начиналось строфой:

Угрюмые мины летят в синеву,
Над лесом снаряд завывает,
В лесах Подмосковья за мать, за Москву,
Безвестный москвич умирает.

Читайте также:  От чего болит сердце после пьянки

Спустя некоторое время журнал «Огонек» (1942, №49) опубликовал ее с оригинальной музыкой Ю. Милютина, в народе все равно пели эту песню на мотив «Раскинулось море…»
«Раскинулось море широко» — незабываемый музакльно-песенный символ времени, особенно военного: Крымской, первой мировой, Отечественной…

(Источник: Российский исторический журнал «Родина», 1995, №3-4)

Источник


Друзья! Обращаем Ваше внимание: чтобы правильно исправить текст песни, надо выделить как минимум два слова

— Все тексты песен(слова) Леонида Утёсова
— Смотреть видеоклип/слушать песню онлайн
— Отзывы об этой песне: читать/добавить

Раскинулось море широко
И волны бушуют вдали.
«Ð¢Ð¾Ð²Ð°Ñ€Ð¸Ñ‰, мы едем далеко,
По-дальше от нашей земли.»

Не слышно на палубе песен
И Красное Море шумит,
А берег и мрачен и тесен,
Как вспомнишь, так сердце болит.

На баке уж восемь пробило,
Товарища надо сменить.
По трапу едва он спустился,
Механик кричит: «Ð¨ÐµÐ²ÐµÐ»Ð¸ÑÑŒ!»

Товарищ, я вахты не в силах стоять —
Сказал кочегар кочегару.
Огни в моих топках совсем не горят,
В котлах не сдержать мне уж пару.

«ÐŸÐ¾Ð¹Ð´Ð¸ заяви ты, что я заболел
И вахту не кончив бросаю,
Весь потом истек, от жары изнемог,
Работать нет сил — умираю.»

Товарищ ушел… Он лопату схватил,
Собравши последние силы,
Дверь топки привычным толчком отворил
И пламя его озарило:

Лицо его, плечи, открытую грудь,
И пот, с них струившийся градом.
О, если бы мог кто туда заглянуть,
Назвал кочегарку бы адом!

Котлы паровые зловеще шумят,
От силы паров содрогаясь.
Как тысячи змей те пары же шипят,
Из труб кое-где прорываясь.

А он, изгибаясь пред жарким огнем,
Лопатой бросал ловко уголь.
Внизу было мрачно — луч солнца и днем
Не может проникнуть в тот угол.

Нет ветра сегодня, нет мочи стоять,
Согрелась вода, душно, жарко.
Термометр поднялся аж на сорок пять,
Без воздуха вся кочегарка.

Окончив кидать, он напился воды,
Воды опресненной, нечистой.
С лица его падал пот, сажи следы,
Услышал он речь машиниста:

«Ð¢Ñ‹ вахты не кончил — не смеешь бросать,
Механик тобой недоволен.
Ты к доктору должен пойти и сказать —
Лекарство он даст, если болен.»

За поручни слабо хватаясь рукой,
По трапу он вверх подымался,
Идти за лекарством в приемный покой
Не мог, от жары задыхался.

На палубу вышел, сознанья уж нет,
В глазах его все помутилось.
Увидел на миг ослепительный свет,
Упал — сердце больше не билось.

К нему подбежали с холодной водой,
Стараясь привесть его в чувство.
Но доктор сказал, покачав головой:
Бессильно здесь наше искусство.

Всю ночь в лазарете покойный лежал
В костюме матроса одетый.
В руках восковую свечу он держал,
Воск таял, жарою нагретый.

Проститься с товарищем утром пришли
Матросы, друзья кочегара.
Последний подарок ему поднесли,
Колосник обгорелый и ржавый.
Взято с сайта — RU.GL5
К ногам прявязали ему колосник
И койкою труп обернули .
Пришел корабельный священник-старик
И слезы у многих блеснули.

Был тих, неподвижен в тот миг океан,
Как зеркало воды блестели.
Явилось начальство, пришел капитан,
И «Ð’ечную память» пропели.

Доску приподняли дрожащей рукой
И в саване тело скользнуло.
В пучине глубокой безвестной морской
Навеки, плеснув, утонуло.

Напрасно старушка ждет сына домой,
Ей скажут — она зарыдает,
А волны бегут от винта за кормой
И след их вдали пропадает.

Источник

Раскинулось море широко,
И волны бушуют вдали.
Товарищ, мы едем далёко
Подальше от милой земли.

Не слышно на палубе песен,
И Красное море шумит.
А берег суровый и тесен,
Как вспомнишь, так сердце болит.

На баке уж восемь пробило,
Товарища надо сменить,
По трапу едва он спустился,
Механик кричит: «Шевелись!»

«Товарищ, я вахты не в силах стоять, –
Сказал кочегар кочегару, –
Огни в моих топках совсем прогорят,
В котлах не сдержать мне уж пару.

Пойди, заяви им, что я заболел
И вахту не кончив, бросаю;
Весь потом истёк, от жары занемел,
Работать нет сил – умираю».

Товарищ ушёл, он лопату схватил,
Собравши последние силы,
Дверь топки привычным толчком отворил,
И пламя его озарило.

Лицо его, плечи, открытую грудь,
И пот, с них котившийся градом.
О, если бы мог кто туда заглянуть,
Назвал кочегарку – бы адом.

Котлы паровые зловеще шумят,
От силы паров содрогаясь,
Как тысячи змей струи пара шипят
Из труб кое-где прорываясь.

А он, извиваясь пред жарким огнем,
Лопатой бросал ловко уголь.
Внизу было мрачно – Луч солнца и днём
Не может проникнуть в тот угол.

Нет ветра сегодня, нет мочи стоять,
Согрелась вода, душно, жарко.
Термометр поднялся на сорок и пять,
Без воздуха вся кочегарка.

Окончив кидать, он напился воды –
Воды опреснённой, нечистой.
С лица его падал пот, сажи следы,
Услышал он речь машиниста:

«Ты, вахты не кончив, не смеешь бросать,
Механик тобой недоволен.
Ты к доктору должен пойти и сказать,
Лекарства он даст, если болен».

За поручень слабой хватаясь рукой,
По трапу наверх он взбирался;
Идти за лекарством в приёмный покой
Не мог – от жары задыхался.

На палубу вышел – сознанья уж нет,
В глазах у него помутилось,
Увидел на миг ослепительный свет,
Упал, сердце больше не билось.

Механик пришёл: «Под арест подлеца,
Задам я ему притворяться».
И, ткнувши ногою в бок мертвеца,
Велел он ему подниматься.

– Не смейтесь вы! – с ужасом доктор вскричал, –
Он мёртвый, совсем остывает.
Смущённый механик тогда пробурчал:
«А чёрт его душу там знает».

Я думал, он мне бессовестно врёт,
Он не был похож на больного
Ах, если б я знал, что он в рейсе умрёт,
То нанял в порту бы другого…

К нему подбежали с холодной водой,
Стараясь привесть его в чувства,
Но доктор сказал, покачав головой:
– Бессильно здесь наше искусство…

Всю ночь в лазарете покойник лежал,
В матросскую форму одетый,
В руках восковую свечу он держал,
Воск таял жарою нагретый.

Проститься с товарищем утром пришли
Матросы, друзья кочегара,
Последний подарок ему принесли –
Колосник обгорелый и ржавый.

К ногам привязали ему колосник,
И койкою труп обернули,
Пришёл корабельный священник-старик,
И слёзы у многих сверкнули.

Был тих, неподвижен, в тот миг океан,
Как зеркало воды блестели.
Явилось начальство, пришёл капитан,
И «Вечную память» пропели.

Доску приподняли дрожащей рукой,
И в саване тело скользнуло,
В пучине глубокой, безвестной, морской
Навеки, плеснув, утонуло.

Напрасно старушка ждёт сына домой,
Ей скажут – она зарыдает.
А волны бегут от винта за кормой,
И след их вдали пропадает…

Смотрите также:

  • Старые песни о главном — Вот кто-то с горочки спустился
  • Старые песни о главном — Старый клен
  • Старые песни о главном — Будьте здоровы, живите богато
  • Старые песни о главном — Буду я любить тебя всегда
  • Старые песни о главном — Песенка шофёра

Все тексты Старые песни о главном >>>

Raskinulos widely
And the waves are raging away .
Comrade , we go far
Away from the sweet land.

Читайте также:  Желаем чтобы сердце не болело

Can not hear the songs on the deck ,
And the Red Sea noise.
A shore stern and narrow ,
As you remember , because my heart hurts .

On the tank so it struck eight ,
Comrade need to change ,
The ramp as soon as he went down ,
The mechanic shouted: » Come on ! «

«Comrade, I watch can not stand —
Said fireman fireman —
The lights in my furnaces completely burn through ,
Boilers do not hold me so steamed.

Go and tell them that I got
And the watch is not finished, throw ;
Then all expired, numb from the heat ,
No work forces — die . «

Friend left, he grabbed a shovel ,
Gathered his last strength ,
Firebox door opened habitual impulse ,
And the flame is lit up .

His face , shoulders, chest open ,
And sweat with them kotivshiysya hail.
Oh, if I could go look who ,
Called boiler room — to hell.

Steam boilers ominous noise,
The strength of the vapor shuddering
As thousands of snakes hissing steam jets
Of breaking pipes in some places .

And he writhing before hot fire,
Deftly threw a shovel coal.
Downstairs was grim — A ray of sunshine and afternoon
Can not penetrate into the corner .

No wind today , no urine stand
Warmed water, stifling hot.
Thermometer rose to forty five,
Without air all steamshop .

After graduating from the throw , he drank water —
Desalinated water , unclean .
With the sweat of his face fell , soot traces
He heard it driver :

«You watch without finishing , dare not throw
Mechanic displeased with you .
You should go to the doctor and say ,
Medications he takes, if sick. «

Clutching the handrail weak hand
The ladder he climbed up ;
Go for the medicine in the emergency room
Could not — the heat was stifling .

Came on deck — the consciousness is no more ,
In his eyes grew dim ,
I saw a blinding light for a moment ,
Fell , the heart no longer beat .

Mechanic came : «Under arrest scoundrel
I ask him to pretend . «
And tknuvshis foot sideways corpse
He ordered him to rise.

— Do not laugh at you ! — Doctor exclaimed in horror , —
He was dead , quite cold.
Embarrassed mechanic then muttered :
» Who the hell knows where his soul .»

I thought he was lying to me shamelessly ,
He was not like the patient
Oh, if I knew that he would die in flight ,
That would be hired at the port of another …

Ran up to him with cold water,
Trying to revive him ,
But the doctor said , shaking his head :
— Our art is powerless here …

All night in the hospital lying dead ,
In the form of a sailor dressed
In his hands he held a wax candle ,
Melted wax zharoyu heated .

Say goodbye to fellow morning came
Sailors , friends stoker
Last brought him a gift —
Burnt and rusty grate .

To the feet tied him grate ,
And hospital wrapped corpse ,
Ship priest came an old man,
And many tears sparkled .

Was quiet , motionless, at the moment the ocean,
As a mirror of water sparkled .
Was the boss , came the captain ,
And » Eternal Memory » sung .

Board lifted a trembling hand ,
And shrouded body slipped ,
In the depths of the deep , obscure , sea
Forever , splashing drowned .

Vain old woman waiting for his son home
She will say — she weep .
And the waves run from the propeller at the stern ,
And after them away disappears …

Источник